TV Voajer - Šou-program (Ami G show, TV Pink)
Ali, što da ne, kada narod voli „leba i igara", jer ko smo mi da im branimo bilo šta. Voditelji tih „urnebesno smešnih" emsija su, je l' te, i izabrali da služe narodu, a ne da im uskraćuju laku zabavu, pod izgovorom da smo svi zajedno proteklih godina mnogo više patili, a mnogo se manje smejali.
Tako je i Ami G show, emisija sličnog tipa, uplovila u svoju novu sezonu emitovanja. Najavljen kao „nešto sasvim novo, drugačije i daleko provokativnije", Ami G show je, bar što se mene tiče, dobio samo nove fotelje i novog generalnog pokrovitelja. Sada umesto pomagala za potenciju imamo doktore za zidove, a umesto dvoseda - trosed i fotelju. U redu, da ne grešim dušu, možda su zamenili i klavijaturistu benda koji je u studiju, ali toliko stvarno ne mogu da pamtim. Nije mi baš uvek najjasnije zašto autori takvih vrsta emisija, koje savim svesno kopiraju neke od boljih, stranih stand up formi, skoro uvek misle da će nivo humora sasvim sigurno podići samo ako se iza njihovih glava zalepi tapet svetlosti velegrada. To im valjda ne bude dovoljno, pa onda misle da će ljudi bolje shvatiti da je u pitanju humoristička emisija pa nakače i neonsku tablu na kojoj povremeno zasvetli i reč applause, ali onako, fore radi, kako bi sve bilo maksimalno autentično - američki.
Format emisije u kojoj poznati voditelj prima poznate goste u studiju, postavlja im „škakljiva" pitanja, dozvoljava sebi ono što drugi ne smeju, možda bi u nekim slučajevima i bio interesantan, kada gotovo svake godine ne bismo gledali defile istih ljudi. S obzirom na činjenicu da se spisak zvanica uglavnom svodi na lične prijatelje koji su možda jedini u stanju da „stisnu petlju" i učine uslugu prijatelju tako što će da sednu na sofu pored njega i zezaju se i šale na sopstveni račun, emisija pomalo gubi smisao. Međutim, to nimalo ne smeta da mi ponovo vidimo Jelenu Karleušu, ovog puta s lobanjom na glavi, razigranu Anu Nikolić, doduše s novim albumom, a tu su i neizbežni, kako realni, tako i moralni pobednici tek završenog reality programa Farma.
Ne mogu da kažem, voditelj Ognjen Amidžić zaista se trudi, želeći po svaku cenu da svaki put bude drugačiji bar za milimetar, ali na kraju, summa summarum, najbolji delovi emisije budu oni za koje se uopšte ne trudi i koji verovatno nisu ni bili planirani u scenariju. Meni lično, najsimpatičnije bude kada Amidžiću, skoro neprekidno dok razgovara s gostima, ispada „veza sa režijom" iz uveta, što ovog puta primećuje i hrvatska grande diva Tereza Kesovija i pravi štos na tu temu. Međutim, sada, posle nekoliko godina, kada se isti voditelj znatno češće pojavljivao na imanju u Lisovićima, dolazi do povremene zabune, odnosno preklapanja utiska da se pitanja upućena farmerima, zapravo, ponavljaju i ovom prilikom. Tako sve one zvezde koje nisu smele da zakorače na tlo reality showa (ako takvih uopšte ima) dobijaju rafalna pitanja u stilu narod pita, a ne ja, sve pod devizom - stiglo je puno mejlova ovom prilikom. Međutim, šta fali da po ko zna koji put čujemo od Jelene Karleuše da se diva ne postaje, već da se diva rađa, da je Ana Nikolić sama „kriva" zbog svog uspeha, a da prvi put, ekskluzivno vidimo kako su se njih dve cokile pred milionskim gledalištem, jer to su radile i Madonna i Britney, a to onda nije toliko strašno.
U svakom slučaju, poštujući visoku poziciju Ami G showa na piplmetru srpskog TV neba, voleo bih da smelost i talenat, koje Ognjen Amidžić očigledno poseduje, upotrebi kao municiju za ljude koji možda nikada ne bi seli u njegovu primaću sobu, iz principa. Na taj način, sasvim sigurno, lišio bi se utiska da je sve „jedno te isto" i ne bi više morao da izmišlja „svoje drugo ja" da preko njega govori ono što zapravo misli.
Tako je i Ami G show, emisija sličnog tipa, uplovila u svoju novu sezonu emitovanja. Najavljen kao „nešto sasvim novo, drugačije i daleko provokativnije", Ami G show je, bar što se mene tiče, dobio samo nove fotelje i novog generalnog pokrovitelja. Sada umesto pomagala za potenciju imamo doktore za zidove, a umesto dvoseda - trosed i fotelju. U redu, da ne grešim dušu, možda su zamenili i klavijaturistu benda koji je u studiju, ali toliko stvarno ne mogu da pamtim. Nije mi baš uvek najjasnije zašto autori takvih vrsta emisija, koje savim svesno kopiraju neke od boljih, stranih stand up formi, skoro uvek misle da će nivo humora sasvim sigurno podići samo ako se iza njihovih glava zalepi tapet svetlosti velegrada. To im valjda ne bude dovoljno, pa onda misle da će ljudi bolje shvatiti da je u pitanju humoristička emisija pa nakače i neonsku tablu na kojoj povremeno zasvetli i reč applause, ali onako, fore radi, kako bi sve bilo maksimalno autentično - američki.
Format emisije u kojoj poznati voditelj prima poznate goste u studiju, postavlja im „škakljiva" pitanja, dozvoljava sebi ono što drugi ne smeju, možda bi u nekim slučajevima i bio interesantan, kada gotovo svake godine ne bismo gledali defile istih ljudi. S obzirom na činjenicu da se spisak zvanica uglavnom svodi na lične prijatelje koji su možda jedini u stanju da „stisnu petlju" i učine uslugu prijatelju tako što će da sednu na sofu pored njega i zezaju se i šale na sopstveni račun, emisija pomalo gubi smisao. Međutim, to nimalo ne smeta da mi ponovo vidimo Jelenu Karleušu, ovog puta s lobanjom na glavi, razigranu Anu Nikolić, doduše s novim albumom, a tu su i neizbežni, kako realni, tako i moralni pobednici tek završenog reality programa Farma.
Ne mogu da kažem, voditelj Ognjen Amidžić zaista se trudi, želeći po svaku cenu da svaki put bude drugačiji bar za milimetar, ali na kraju, summa summarum, najbolji delovi emisije budu oni za koje se uopšte ne trudi i koji verovatno nisu ni bili planirani u scenariju. Meni lično, najsimpatičnije bude kada Amidžiću, skoro neprekidno dok razgovara s gostima, ispada „veza sa režijom" iz uveta, što ovog puta primećuje i hrvatska grande diva Tereza Kesovija i pravi štos na tu temu. Međutim, sada, posle nekoliko godina, kada se isti voditelj znatno češće pojavljivao na imanju u Lisovićima, dolazi do povremene zabune, odnosno preklapanja utiska da se pitanja upućena farmerima, zapravo, ponavljaju i ovom prilikom. Tako sve one zvezde koje nisu smele da zakorače na tlo reality showa (ako takvih uopšte ima) dobijaju rafalna pitanja u stilu narod pita, a ne ja, sve pod devizom - stiglo je puno mejlova ovom prilikom. Međutim, šta fali da po ko zna koji put čujemo od Jelene Karleuše da se diva ne postaje, već da se diva rađa, da je Ana Nikolić sama „kriva" zbog svog uspeha, a da prvi put, ekskluzivno vidimo kako su se njih dve cokile pred milionskim gledalištem, jer to su radile i Madonna i Britney, a to onda nije toliko strašno.
U svakom slučaju, poštujući visoku poziciju Ami G showa na piplmetru srpskog TV neba, voleo bih da smelost i talenat, koje Ognjen Amidžić očigledno poseduje, upotrebi kao municiju za ljude koji možda nikada ne bi seli u njegovu primaću sobu, iz principa. Na taj način, sasvim sigurno, lišio bi se utiska da je sve „jedno te isto" i ne bi više morao da izmišlja „svoje drugo ja" da preko njega govori ono što zapravo misli.
Posted by Videograf
on 17:29.
Filed under
video produkcija
.
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0